Imuno shop
antibiotici deca

Antibiotici i njihov uticaj na decu

Antibiotici su lekovi koji sprečavaju razvoj bakterija i primenjuju se kod bakterijskih infekcija. Uz tačnu dijagnozu i ciljano lečenje mogu spasiti život, međutim, neadekvatnom upotrebom mogu dovesti do povećanja otpornosti mikroorganizama na antibiotike.  

Kada je u pitanju lečenje dece, posebna pažnja se mora posvetiti pravilnoj dijagnozi, jer je preporuka da se antibiotici koriste kao poslednja linija odbrane. 

Kako tačno antibiotici mogu nauditi deci? Na šta konkretno utiču?

To su pitanja na koja danas odgovaramo.

Uticaj antibiotika na organizam dece

Važno je naglasiti da je veza između probavnog sistema i mozga vrlo razrađena i važna. U telu se nalazi oko 100 triliona mikroba, od kojih je većina smeštena u stomaku. Ukoliko se ti mikrobi na bilo koji način izmene može doći do velikih promena u kognitivnom i emotivnom stanju pojedinca. 

Kada su deca u pitanju, najčešći antibiotik koji se prepisuje je penicilin. 

Antibiotici menjaju tip mikroba koji žive u stomaku, kao i sam broj i odnos koji imaju među sobom. 

Na primer, jedan od mogućih efekata može biti promena genetskog izraza, posebno u moždanoj kori ili amigdali (deo limbičkog sistema zadužen za pamćenje i emocionalne odgovore). Ove vrste uticaja i promena mogu dovesti do pojave anksioznosti, depresije ili autizma od ranog doba deteta. 

Kako zaštiti dete od negativnih uticaja antibiotika

Prva stvar koju možete da uradite je da se detaljno informišete o tom da li je detetu zaista neohodan antibiotik. Često, lekari prepisuju deci antibiotike za virusne infekcije kod kojih oni nemaju nikakav uticaj. Kako smo već rekli, antibiotici leče bakterijske infekcije, pa je njihova upotreba protiv virusa beskorisna. 

Manje je poznata činjenica da se antibiotici mogu uneti i putem hrane – poput mesa i mleka. Njihova primena u stočnoj hrani je česta pojava, u cilju manjeg razboljevanja i boljeg napretka stoke. Ipak, lekari upozoravaju da na ovaj način može doći do situacija da antibiotici ne deluju kod banalnih infekcija, jer kroz unos hrane u kojoj se oni nalaze organizam vremenom može postati imun na njihovo delovanje. Iz tog razloga, ishrana dece treba biti bazirana na organskim namirnicama u što većoj meri.

Ukoliko dete, ipak, mora da uzima antibiotike važno je da istovremeno pije i probiotik. Takođe, neophodno je nastaviti sa upotrebom probiotika i nakon antibiotika, kako bi se ponovo izgradili korisni mikrobi, prethodno ubijeni od strane antibiotika. 

Još jedan važan aspekt koji zabrinuti roditelji često zaboravljaju je da treba pustiti dete da se samo izbori sa bolešću. Imuni sistem se jača tako što se organizam nađe „lice u lice sa infekcijom” i, ukoliko je moguće, samostalno se izbori sa njom. Na taj način imuni sistem „pamti” kako da se nosi sa tom istom infekcijom sledeći put kada napadne organizam. Kada se detetu prerano daju lekovi, imuni sistem je u nemogućnosti da stvara antitela, tj. gubi sposobnost „pamćenja”. Iz tog razloga je važno da dete bude što više napolju, u prirodi, da bude u kontaktu sa bacilima, kako bi organizam naučio da se izbori sa njima na prirodan način. 

Naravno, ne treba zaboraviti da su nutrijenti poput cinka, kalcijuma i vitamina D od izuzetnog značaja za pravilan rast deteta, što dalje smanjuje verovatnoću potrebe za antibioticima.

Za više infromacija zapratite nas na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, LinkedIn.

Preporučujemo

Filteri

Kategorija
NAMENA